Tango muzika grije, pokreće i inspiriše

Tango muzika grije, pokreće i inspiriše, što je iskusila publika tokom Koncert-lekcije Astor Pjacola „Od tanga do tanga nuevo“, koji je priređen u Muzičkom centru Crne Gore (MCCG).

Koncert lekciju, za koji se tražila karta više, je organizovao Edukativni sektor MCCG povodom Međunarodnog dana žena i 30 godina od smrti Astora Pjacole kao jedan u nizu zajedničkih projekata te institucije i Muzičke akademije na Cetinju.

Kroz odabrana djela Karlosa Gardela i Astora Pjacole, u koncertu su učestvovali: Žana Lekić (flauta), Mladen Popović (violončelo), Nataša Popović (predavač i klavir), Miloš Rabrenović (predavač), Emir Ljaljević i Ana Pavićević (plesni par), koji su upoznali publiku sa ovom vrstom muzike.

Nataša Popović, koja je profesorica na Muzičkoj akademiji na Cetinju, kazala je da je bilo izazovno raditi na ovom projektu, navodeći da joj je bilo puno srce kad je vidjela punu salu publike.

„Mi, koji se bavimo klasičnom muzikom, Pjacolu smo nekako površno doživljavali. Kad smo ušli u cijelu ovu priču, uradila sam veće istraživanje i na neki način sam se zaljubila u ovog čovjeka. Radi se o osobi koja je dala nevjerovatnu energiju da unaprijedi muziku i tango. Posebno mi se svidio momenat, a što prije nisam znala, da je volio klasičnu muziku i to je proučavao partiure vrhunskih kompozitora. Trnoviti put koji je imao da dođe do ovog rezultata zaista je vrijedan svakog poštovanja“, rekla je Popović.

Pojasnila je da se najbolje osjeća šta je Pjacola uradio sa klasičnom muzikom u njegovom djelu „Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu“, u kojem je, kako je navela, potpuno obogatio i promjenio je harmonski jezik.

„Iskoristio je elemente džez i bluz muzike, modernistički jezik klasične muzike. Meni je bilo fascinantno koliko se poigravao sa ritmom i mijenjao puls što nije smjelo da se dešava u tangu. Prividno imate tu vrstu takta koji tango zahtjeva, ali je puls sasvim drugačiji. Razbio je stereotip u vezi ritma, harmonskog jezika i strukture. Prisvojio je notu iz klasične muzike i infiltrirao je u tango“, kazala je Popović.

Istakla je da se Pjacola nije ograničavao na to da je tango samo tužna misao nego je u svom intervjuu rekao da je „tango spoj tragedije, komedije, džeza i klasične muzike, a sve obavijeno strašću i požudom“.

„Vrijeme je takvo da treba da damo svakoj muzici prostor da pronađe svoj put kod publike. Zato se Pjacola borio da tango muzika bude u koncertnom prostoru. To treba da bude i naša misija. Bio je lijep iskorak da sviramo tango muziku, ali priprema za sve ovaj koncert nije ništa manja bila nego za bilo koje klasično djelo. Možda u nekim segmentima nije tehnički toliko zahtjevna, ali zbog harmonske strukture sam nailazila na novine na koje moja ruka nije navikla. Trebalo mi je malo vremena da to sve usvojim“, rekla je Popović.

Žana Lekić, koja je takođe profesorica na Muzičkoj akademiji na Cetinju, rekla je da je koncert-lekcija o tangu nešto novo sa čime se do sad nisu susretali.

„Bilo je inspirativno za nas koji se bavimo isključivo klasičnom muzikom. Dozvoljavamo i mi sebi neke iskorake, pogotovo što je Pjacola imao klasično obrazovanje. To je muzika koju svi prihvataju. Drago mi je što sam dio ove priče i dio ovog ansambla. Ovo je jedan način da se približimo široj publici, da ih vratimo u koncertne dvorane i da svi uživamo“, rekla je Lekić.

Kazala je da je tokom koncerta bila divna energija, da je publika bila fantastična i da su to izvođači osjetili na sceni.

„Ovo je muzika koja vas grije, pokreće, inspiriše. Tako da smo mi prenijeli to na publiku, a i ona nam je to uzvratila. To se osjetilo u vazduhu. Na obostrano zadovoljstvo svi smo uživali. Nadam se da će ovu priču moći da vidi publika i van Podgorice na zadovljstvo svih građana Crne Gore. Mislim da ima prostora da podijelimo ovu priču sa njima“, navela je Lekić.

Plesni trener Miloš Rabrenović rekao je da mu je bilo zadovoljstvo što je imao priliku da sarađuje sa vrsnim muzičarima, ocijenjujući da je publika uživala na koncertu.

Pojasnio je da je tango ples koji mogu da treniraju ljudi svih uzrasta i treće dobi.

„Veoma je popularan svuda u svijetu i devedesetih godina doživio je bum i ekspanziju u Evropi. Sve plesne dvorane su pune sa tango plesačima. Mislim da svako u Crnoj Gori može da ode i da se učlani u neku plesnu školu kojih imamo i da naučimo osnovne korake. Mislim da će to postati njegov stil života i nešto bez čega neće moći“, istakao je Rabrenović.

NOVOSTI

Povezane vijesti vijesti

Reklamni Prostor Prostor