Kolumna: “U prolazu
Autor: prof. Rafet Mulić
Definitivno je došlo do promjene vlasti. To su očigledno shvatili i oni bivši i ovi sadašnji. Čelnici bivše vlasti se trude da su što nevidljiviji ( vjerovatno se nadaju da će ih ovi sadašnji zaboraviti), dok ovi sadašnji popadaše od napora da budu što vidljiviji, kanda računaju da će tako duže ostati na vlasti. Dakle, vlast se promijenila, ali mehanizmi vladanja ili uspostavljeni “servisi podrške” su ostali isti. Samo su nekako “ dostupniji “ za korisnike i transparentnije se “odađuje” posao.
Isti kafić, isti šank, konobar, caffe i njih dvojica za istim stolom u isto vrijeme.
ON: Znaš onaj posao od prošlo,g mjeseca što sam konkurisao. Nije mi prošao. Upali drugi.
PRIJATELJ: Onaj posao koji ti je sređivao ONAJ tvoj…
ON: Jeste, baš taj. A ONAJ mi je tvrdio da će biti sve ok, da ima “vezu”,itd,itd…. Da mi je rekao da ne može da završi, našao bih nekog DRUGOG.
PRIJATELJ : Kako da ti kaže da nije u stanju da ti završi to. I on je vjerovao da može. Nebi ti to mufte uradio, nego za procenat. Zato nemoj da sumnjaš , da nije htio, samo nije uspio. I njemu je manje, kao i tebi. Ne zaboravim svi su “lobirali”, najači samo ostaju u svakom poslu.
ON: Ma ima da ih tužim , sve ONE koji su prošli na konkurs. Sve ću da ih tužim. Neka svi znaju šta se u ovoj državi i kkao radi. Viđeće on sa kim imaju posla.
PRIJATELJ: Ma, šališ se. Nećeš ti tužeti nikoga i nikada.
ON: A što nebih, vidiš I sam šta se radi. Zašto da ih ne tužim?
PRIJATELJ: Reče li ti, da si našao ONOGA da ti završi “posao”. Reče. Da ste ugovorili procenat. Ugovorili. I svi, ama baš svi, to je danas normalno, su ugovorili “posao”. Posao je dobio ili najbolji LOBISTA ili najveći PROCENAT. I šta se sad žališ. Ako nekoga budeš tužio, moraćeš da priznaš da si pokušao istom metodom da dođeš do posla. Pa da onda priznaš, da si svki posao završio na isti način , kao sada. Moraš detaljno i sa što više detalja potkrijepiti tužbu, inače ti ide kontra tužba za ovo i ono. Jedino na sopstvenim primjerima možeš dokazati ”nameštanje” poslova. Jedini svjedok na kojeg možeš računati si TI i tvoje iskustvo ili TI, kao “primer dobre prakse” . U ovoj “igri” smo svi PATA-PATA, sa izgledom na uspjeh i neuspjeh. Zato, nikada i nikoga, ni JA ni TI nećemo tužeti.
ON: Ipak, nije fer. Računao sam na taj posao…
PRIJATELJ: A da si dobio “posao”, da li bi i za trenutak pomislio, kako je gubitnicima. Nebi. To bi, tada, kao i mnogo puta do sada, bilo za tebe fer i normalno. Jedino normalno u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo, jeste da prihvatimo, da nekad uspiješ, nekada ne. Tako je i u demokratskim, uređenim društvima. Samo su tamo, kriterijumi za uspjeh malo drugačiji
ON: Što ti znaš čovjeku da daš podršku i uljepšaš dan.
P.S Evo, pozivam sve vas ( sa sobom sam načisto), da ramislite I odgovorite na sledeća pitanja. Koliko ste puta “završili” sebi posao preko “lobista”? Koliko ste puta i sami bili “lobista”? Koliko ste drugima preko “lobista”, odradili posao? Kada bi jedni druge počeli tužakati, đe bi nam bio kraj. Neko “normalan” bi objedinio sve te sudske procese u jedan “nacionalni”, I sve nas proglasio krivima. Samo, za to bi nam trebali tužioci i sudije izvan naše zemlje, regiona, pa čak i izvan planete. U tom slučaju, pošto nemamo dovoljno zatvorskih kapaciteta, državne bi granice proglasili za “zidine” zatvora, a granične prelaze za zatvorske kapije.
