Konzorcijum kompanija Eni i Novatek počeo je juče sa istražnim bušenjem nafte u crnogorskom podmorju. Bušenje će se vršiti na dubini od 6,53 hiljade metara, u moru između Bara i Ulcinja, i trajaće četiri i po do šest mjeseci, kazali su juče iz Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) i dodali da će se nakon toga definisati potencijal ležišta, kako bi se maksimalno iskoristio njegov kapacitet i isprojektovao način proizvodnje, koja bi mogla da zaživi četiri do šest godina od završetka prve bušotine. Italijansko-ruski konzorcijum prve istražne bušotine radi na oko 28 kilometara od obale.
Konzorcijum će, u okviru svog koncesionionog bloka, uraditi još jednu istražnu bušotinu nakon nafte, i to gasnu, koja će u tehnološkom smislu biti manje zahtjevna – naveli su iz MKI i poželjeli srećan rad koncesionarima.
Istražno bušenje je počelo juče, uprkos kritikama brojnih nevladinih i ekoloških organizacija i nedavnom predlogu GP URA da se o eksploataciji nafte i gasa odluči na referendumu.
Izvršni direktor NVO Grin houm Nataša Kovačević kazala je juče „Danu“ da se sa referendumom zakasnilo, kada je istražno bušenje u pitanju. Istakla je da je priču o referendumu trebalo pokrenuti 2016. godine kada se odlučivalo o ugovoru sa kompanijama Eni i Novatek.
– Koncesioni ugovor je mjesecima bio na sajtu Agencije za ugljovodonike i nisu primili gotovo nijedan komentar na njega. Slično je bilo i kada je ugovor bio u Skupštini. Usvojen je bez amandmana, što govori da to skoro niko nije ni pročitao pažljivo. Takođe, uz ugovor nije dostavljena ni strateška procjena uticaja na životnu sredinu. To upućuje da se poslanici tada nisu odgovorno ponijeli kao građanski predstavnici – izjavila je Kovačevićeva.
Kazala je da se povodom pitanja istražnog bušenja zakasnilo, ali da se faza eksploatacije i dalje može zaustaviti, te da je dobro i korisno preispitati mišljenje građana.
– Referendum je skup i zahtjevan, ali je ovo prilika da se ne raspravlja samo o budućoj eksploataciji ugljovodonika, već i da se građani izjasne o malim hidroelektranama, subvencijama, nastavku rada Termoelektrane, da li je potrebna rekonstruckija ili ne… U tom slučaju bi referendum mogao da bude efektivan – kazala je Kovačevićeva.
Juče je premijer Zdravko Krivokapić naveo da bi održavanje referenduma koštalo oko dva miliona eura, a šteta zbog prekida ugovora o koncesiji državu bi koštala oko 100 miliona eura.
– Ako može da se održi referednum, a da malo košta, ja sam prvi za to. Ministar javne uprave Tamara Srzentić je kazala da ima jedna platforma, koja nije skupa, ali nije pouzdana po pitanju identifikacije. Da imamo referendum koji malo košta, a nije pouzdan, to bi bila loša poruka. Spreman sam da prihvatim ono što je najbolje rješenje, pa i da se taj test program isproba, ako ste saglasni – kazao je Krivokapić juče tokom Premijerskog sata odgovarajući na pitanje poslanika Miloša Konatara (URA) da li će Vlada podržati inicijativu za održavanje referenduma o eksploataciji nafte.
Izvor: Dan
