Makar to bila i samo fasada, činjenica da je Crna Gora samoproglasila sebe za ekološku državu početkom devedesetih, je podvig ravan čudu neviđenom. U vrijeme kad su se prebrojavali tenkovi i kalašnjikovi, neko je mislio o ekologiji, pa makar to bilo i skretanje pažnje sa rata. Neko je imao viziju da makar fingira to stanje. Zalijećali smo se da dobijemo gigante teške industrije, da imamo Kombinat aluminijuma, da imamo željezaru, nesvjesni da li živimo u državi od pola miliona stanovnika ili državi sa 20 milina od Vardara pa do Triglava. Mnogi i dalje nisu svjesni na kakvom i kolikom tržištu djeluju.

“Crna Gora kao ekološka država“ je poput impulsivnog amaterskog poteza, kad imate lijepu ideju a nemate pojma o egzekuciji te ideje. Nismo mnogo odmakli do danas.

Svima su puna usta ekologije. Radi se, zakoni se uvode, prate se instrukcije EU, a zapravo na terenu nije baš tako.

Provozajte se kroz Crnu Goru, vozite neplanski, skrenite nasumično, vidjećete razbacano smeće. Da, počnimo od toga. Da bi neka država bila istinski ekološka, to treba da bude dršutveni kosenzus, a ne samo tribina na kojoj će neko da donese akt koij u praksi nema utemeljenje.

Težnje su jedno, storytelling postoji, ali Crna Gora je i dalje puna smeća.  Možda ne vidite dobro, jer, navikne se oko. Ali poslušajte nekad i dobronamjerne strance, pogledajte komentare gostiju.

Svima se dopada Crna Gora, govore o čarobnoj prirodu, spoju planina i mora. Sve je to tačno i sve to stoji. Ali, kreće veliko ali. Niko od gostiju ne može da shvati da država koja treba, hoće i može da živi od turizma toleriše toliku količinu smeća. Nejasno je ljudima otkud to i kako to.

Ekologije nema bez kulture. Džaba zakoni, džaba sve konferencije, seminari, emisije i brošure. Dok se ne promijeni svijest ljudi, dok se marketingom ne počne uticati na ponašanje ljudi, sve više i više ćemo biti zatrpani smećem.

Da, teška i ružna riječ, smeće. To se ne rešava preko noći tako što neko iz Vlade kaže “Pošto je ta ekologija?“ kao da mže da je kupi, uveze i postavi negdje. Ne. To je proces na kom se radi, na kom rade i generacije. Ali za početak, dovoljno je da svako povede po malo više računa.

Ako opominjemo sebe, ako opominjemo jedni druge, ako edukujemo djecu, ako dajemo primjer dobar, onda ima nade. Jer, ekologija je kolektivno pitanje, Crna Gora je dvorište svakog građanina koji u njoj živi.  Ekologija se ne uvozi. Ne kupuje se. Ona se stvara i njeguje. Ekologija nije govor napisan na Chat GPT-ju, štampan crnim slovima na bijelim papirima. To sigurno nije.

rtcg.me

Službenici Odjeljenja bezbjednosti Bijelo Polje su, preduzimajući aktivnosti u skladu sa nacionalnim prioritetima Uprave policije u borbi protiv ekološkog kriminala, u saradnji sa Upravom za gazdovanje šumama i lovištima, državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Bijelom Polju podnijeli krivičnu prijavu protiv A.V (22) iz Bijelog Polja, zbog sumnje da je izvršio krivično djelo šumska krađa. Krivična prijava protiv ovog lica podnijeta je po nalogu nadležnog tužioca.

Sumnja se da je A.V, u prvoj polovini septembra 2026. godine, u državnoj šumi, u mjestu Mušnica – opština Bijelo Polje, posjekao određenu količinu bukovih drvnih sortimenata, čime je nanio materijalnu štetu Upravi za gazdovanje šumama i lovištima Crne Gore, u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe.

Krivična prijava je, shodno nalogu tužioca, protiv ovog lica podnijeta u redovnom postupku.

Službenici Uprave policije nastavljaju sa intenzivnim aktivnostima u borbi protiv ekološkog kriminala, koji predstavlja jedan od nacionalnih prioriteta, kao i aktivnosti na sprječavanju bespravne sječe šuma, otkrivanju i procesuiranju izvršilaca krivičnih djela, u cilju očuvanja i zaštite prirodnih resursa Crne Gore.

bizniscg.me

Izvor: B92.net, Revija HAK

25.09.2026.

17:00

BMW

Novi izvršni direktor BMW-a Milan Nedeljković izrazio je zabrinutost zbog cena pojedinih kineskih automobila na evropskom tržištu.

U intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung ocenio je da se neki modeli nude po cenama koje, prema njegovom mišljenju, nemaju jasno poslovno opravdanje.

Nedeljković nije direktno optužio kineske proizvođače za damping, ali je upozorio da bi veoma niske cene mogle da naruše tržišnu konkurenciju.

BMW se pritom ne zalaže za zatvaranje evropskog tržišta kineskim proizvođačima.

Kompanija posluje globalno, a neke automobile za evropsko tržište proizvodi upravo u Kini, uključujući električne modele Mini Cooper i Aceman.

BMW protiv dodatnih carina

Proizvođači kao što su BYD, SAIC i Geely poslednjih godina povećavaju prisustvo u Evropi, između ostalog i konkurentnim cenama.

Evropska unija je već uvela dodatne carine na električne automobile proizvedene u Kini, koje se, u zavisnosti od proizvođača, kreću od 17 do 35,3 odsto.

Nedeljković smatra da bi EU i Kina trebalo da pokušaju da postignu dogovor o uslovima trgovine, umesto uvođenja novih carina.

Prema njegovim rečima, dodatne carine predstavljale bi još snažniju intervenciju na tržištu.

Kao mogući rizik navodi i ograničavanje kineskog izvoza baterijskih ćelija, od kojih evropska automobilska industrija u značajnoj meri zavisi.

Nedeljković je istakao da evropska industrija mora da poboljša konkurentnost i da se ona, prema njegovom stavu, ne može dugoročno zasnivati na protekcionizmu.

BMW beleži pad prodaje u Kini

BMW Group, zajedno sa brendom Mini, u Kini je prošle godine prodao oko 626.000 vozila, dok je 2021. godine zabeležio rekordnih 847.900.

Istovremeno, kineski proizvođači sve više izlaze van matičnog tržišta i šire poslovanje u Evropi i drugim delovima sveta.

b92.net

Našli su ga zet Mirsad i sestra, pozvali u pomoć, te ga dovezli do kuće gdje je od teških tjelesnih povreda podlegao

Turistička sezona u Herceg Novom ostavila je podijeljena utisak među ugostiteljima. Iako je većina objekata zabilježila rast prometa od 10 do čak 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, struktura gostiju, slabija potrošnja i hronični nedostatak radne snage obilježili su protekle mjesece.

Pred poslodavcima su sada novi izazovi, među kojima se posebno ističu administrativne barijere i najavljene promene u modelu zarada, odnosno najavljeni Vladin „Euro model“, koji predviđa povećanje minimalnih zarada od početka naredne godine. Menadžer jednog od ugostiteljskih objekata u centru grada, Đorđe Ratković, da će doći do poremećaja u vrednovanju različitih nivoa kvalifikacija, gdje će nekvalifikovani radnici primati platu koju su dosad zarađivali iskusni kuvari ili konobari, dok Aleksandar Misailović, vlasnik objekta u Starom gradu, izražava sumnju u potpunu ekonomsku održivost ovog modela u praksi.

Ratković ističe da je sezona bila uspješnija od lanjske, ali da su potencijali bili i veći. Prema njegovim riječima, dobrim rezultatima doprinijele su brojne manifestacije i saradnja sa turističkim agencijama.

– Generalno, sezona je protekla dobro. Poslovali smo nekih do 15 odsto bolje u odnosu na prošlu godinu. Doduše, klijentela nije bila baš na nekom zavidnom nivou, odnosno nisu bili neki veliki potrošači, što je donekle i uticalo na promet – kazao je Ratković za RTHN.

Dan

bizniscg.me

Foto: Screenshot/Instagram | Na fotografijama i snimcima vidi se bijeli automobil koji je zajedno s dijelom parkinga završio u jami

E. L.

Udruženje podstanara Crne Gore pozvalo je Vladu da uz Euro model koji se odnosni na povećanje zarada, otvori i pitanje uređenja tržišta rentijerstva, evidencije stvarnih zakupnih odnosa i donošenja posebnog zakona o zaštiti prava podstanara.

U Münchenu je ovog vikenda otvoren 191. Oktoberfest, koji će do 4. oktobra ponovo privući milione ljudi.

Osim po velikim količinama piva, festival je poznat i po tradicionalnoj bavarskoj hrani koja se poslužuje u brojnim pivskim šatorima, ali i po visokim cijenama.

Iako se ulaz na festivalski prostor ne naplaćuje, posjetioci će za jelo i piće morati izdvojiti poprilične svote novca. Litra piva, odnosno Maß, ove godine košta između 14.80 i 15.90 eura. Prosjek je 15.61 euro, što je tek nešto više nego prošle godine, kada se litra piva plaćala od 14.50 do 15.80 eura.

Pola pileta košta i gotovo 20 eura

Jedno od jela koje se najčešće povezuje s Oktoberfestom je pečena polovina pileta, poznata kao Wiesn-Hendl. Ovisno o šatoru, cijena joj se ove godine kreće od oko 16.40 do 19.90 eura. U šatoru Festzelt Tradition platit ćete je 16.40 eura, dok je u Ochsenbratereiju cijena 16.90 eura.

Ko želi nešto konkretnije, može naručiti Schweinshaxe, odnosno pečenu svinjsku koljenicu. Za nju treba izdvojiti između otprilike 24.90 i 31 euro. U Ochsenbratereiju košta 23.80 eura, u Festzelt Traditionu 25.90, a u Weinzeltu čak 31 euro.

Na Oktoberfestu se, naravno, jedu i kobasice. Porcija svinjskih kobasica u velikim šatorima stoji između 13.50 i 20.90 eura. Najniža navedena cijena je u Augustiner-Festhalleu, dok u nekim drugim šatorima porcija prelazi 20 eura, prenosi Index.hr.

Među klasicima su i Käsespätzle, odnosno špecle sa sirom. Ovisno o mjestu, njihova cijena iznosi oko 18 do 24 eura. Uz veliki perec često se naručuje Obatzda, kremasti bavarski namaz na bazi sira. Za porciju Obatzde treba izdvojiti otprilike 15 do 18 eura, dok veliki perec stoji oko 6 eura.

Za nešto slatko tu je Kaiserschmarrn, popularni carski drobljenac. Cijene se uglavnom kreću oko 20 eura, no u nekim šatorima mogu biti i osjetno više. U Festzelt Traditionu, primjerice, porcija košta 30.50 eura.

Ni voda nije pogotovo povoljna

Ako vam se litra piva za 15-ak eura čini preskupa, ni bezalkoholna pića na Oktoberfestu nisu baš jeftina. Litra vode prosječno košta 11.13 eura. Litra Spezija, popularne kombinacije cole i soka od naranče, iznosi prosječno 12.84 eura, dok je prosječna cijena limunade 12.35 eura.

Za najjednostavniju kombinaciju, pola pileta i litru piva, treba računati na najmanje tridesetak eura po osobi. Ako se odlučite za koljenicu, prilog i pivo, račun će bez problema preći 40 eura. Dodaju li se tome perec, desert ili još jedna litra piva, nekoliko desetaka eura vrlo se brzo pretvara u račun od 100 eura.

Biznis.ba

Ekonomski analitičar Predrag Zečević ističe da Euro model i povećanje koeficijenata u okviru Opšteg kolektivnog ugovora sa 90 na 100, vidi kao dio istog ekonomskog paketa. Suština je, kako je kazao, da rad u Crnoj Gori bude bolje plaćen, da se smanji socijalna nejednakost, ali i da teret povećanja zarada ne padne samo na poslodavce.

Zečević naglašava da „Euro model“ ima i ekonomsku i snažnu bihevioralnu komponentu.

„Kada povećate minimalne zarade, direktno povećavate raspoloživi dohodak velikog broja ljudi, posebno onih koji gotovo sav novac troše u Crnoj Gori. Taj novac se brzo vraća u ekonomiju kroz veću potrošnju, veći promet i, posredno, veće prihode države od PDV-a i drugih poreza. Ali postoji i drugi, možda jednako važan efekat: ljudima se šalje poruka da se rad isplati i da mogu očekivati rast životnog standarda. U bihevioralnoj ekonomiji očekivanja nijesu sporedna stvar – ona utiču na to koliko građani troše, koliko privreda investira i da li ljudi svoju budućnost vide u Crnoj Gori ili van nje“, ističe Zečević.

Povećanje obračunske vrijednosti koeficijenta sa 90 na 100 eura je, ocjenjuje Zečević, drugi važan mehanizam rasta zarada i istovremeno odgovor na zahtjeve sindikata.

Matematički, riječ je o povećanju obračunske osnovice za oko 11,1 odsto. Koliko će to tačno značiti u neto iznosu za svakog zaposlenog zavisiće od njegovog koeficijenta, poreskog tretmana, kolektivnog ugovora i konačnih zakonskih rješenja.

„Zbog toga ova dva modela ne treba posmatrati kao konkurentska, već kao komplementarna. Euro model podiže minimalne zarade i značajno mijenja poresko opterećenje rada, odnosno približava neto zaradu bruto zaradi, dok povećanje obračunske vrijednosti koeficijenta djeluje kroz samu formulu obračuna plate. Kod zaposlenih koji su već iznad novog minimalca, efekti dva modela će da se saberu i donesu dodatni rast zarada, naročito kod zaposlenih u državnom sektoru. Kod onih čija bi plata i nakon povećanja koeficijenta ostala ispod novog minimalca, dio efekta će se preklopiti, jer minimalna zarada postaje donja granica“, objašnjava Zečević.

Benefiti mogu biti veoma značajni: veći raspoloživi dohodak, manja nejednakost, jača domaća potrošnja, više formalnog zapošljavanja i veći motiv da radna snaga ostane u zemlji. Ako se realizuju najavljeni efekti, prosječna neto zarada mogla bi se približiti nivou od oko 1.500 eura, što bi predstavljalo ozbiljan pomak za životni standard.

Pozitivan efekat, kaže Zečević, mogu imati i javne finansije, kroz veću potrošnju, širu poresku bazu i bolju naplatu prihoda. Ali tu postoji važan uslov: rast prihoda države mora da prati rast rashoda.

„Naravno, rizici postoje i ne treba ih potcjenjivati. Prvi je inflacija. Dio privrede će pokušati da veće troškove rada prebaci na građane kroz više cijene i zato država mora veoma pažljivo pratiti tržište. Drugi rizik je položaj malih i srednjih preduzeća, posebno u djelatnostima sa niskim maržama. Njihove realne troškove treba detaljno analizirati i, tamo gdje postoji opravdan razlog, razmotriti modele pomoći kako povećanje zarada ne bi ugrozilo njihovu konkurentnost. Posebnu pažnju treba obratiti i na masu zarada u javnom sektoru. Održivost cijelog modela zavisiće od toga da rast plata prati rast produktivnosti, suzbijanje sive ekonomije, kontrola inflacije i novi investicioni ciklus. Meni je sa stanovišta bihevioralne ekonomije posebno zanimljivo to što se ovdje prvo pokušavaju promijeniti očekivanja građana i privrede, a zatim poreskim i institucionalnim mjerama pokrenuti novi ekonomski ciklus“, ističe analitičar.

U tom smislu, smatra on, može se napraviti istorijska paralela sa reformskim pristupom Ante Markovića.

„Naravno, riječ je o potpuno drugačijem vremenu i ekonomskim okolnostima, ali je logika slična: snažnim reformama pokušava se prekinuti stari ekonomski obrazac, podići povjerenje i stvoriti nova očekivanja kod građana i privrede“, zaključuje Zečević.

RTCG

prenijeto sa  portala  bizniscg.me

Izvor: CdM

Izvor: CdM

Poplava, Foto: Kyodo/Newscom / Newscom / Profimedia

Gotovo dva miliona ljudi u Japanu dobilo je naređenje za evakuaciju zbog tajfuna Dujuan, koji je pogodio više delova zemlje. Snažni vetrovi ostavili su više od 50.000 ljudi bez struje, stotine letova su otkazane, a železnički saobraćaj na pojedinim linijama je obustavljen.

Japanska meteorološka agencija ranije je upozorila na “neposrednu opasnost po život”. Deo upozorenja je u međuvremenu ublažen ili ukinut, ali upozorenje na neposrednu životnu opasnost i dalje važi za grad Oshima, piše BBC.

Dujuan donosi vetrove brzine do 130 kilometara na sat, sa udarima koji dostižu 194 kilometra na sat. Ovo je 25. tajfun koji je ove godine pogodio Japan.

Jake kiše i poplave koje je izazvao tajfun Dujuan ozbiljno pogađaju grad Kamakura u Japanu, gde su važne saobraćajnice potpuno poplavljene i ljudi su morali da izlaze iz vozila kako bi ih gurali.

Obilne kiše povećale su i opasnost od klizišta. Vatrogasci u Jokosuki tragaju za ženom u šezdesetim godinama za koju se sumnja da ju je odnelo klizište i zatrpalo. U prefekturi Čiba spasen je muškarac u pedesetim godinama koji je ostao zarobljen dok je radio na raščišćavanju područja pogođenog klizištem. Nakon spasavanja prevezen je u bolnicu.

Otkazani letovi i događaji

Tajfun je pogodio Japan usred petodnevnih praznika, zbog čega su otkazani brojni događaji. Otkazani su koncerti koji su u ponedeljak trebalo da se održe u okviru festivala Rock in Japan, kao i program sajma video igara Tokyo Game Show predviđen za isti dan.

Japanska premijerka Sanae Takaiči navodno je zbog tajfuna odložila ovonedeljno putovanje u Sjedinjene Američke Države kako bi pratila situaciju u zemlji. U utorak je trebalo da doputuje u Njujork, gde je trebalo da se sastane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i govori na Generalnoj skupštini UN-a.

Dujuan nastavlja da se kreće prema severu duž pacifičke obale Japana, a vlasti pozivaju stanovnike da prate najnovija meteorološka upozorenja. Pravi razmeri štete mogli bi biti poznati tek u utorak.

espreso.co. rs

Izvor:Adria.tv

Foto: Dragan Mijatović/Pobjeda

Milatović

Objavljeno: 21.09.2026. 19:26

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović pozdravlja vraćanje fokusa na pitanja od suštinskog značaja za građane, poput povećanja zarada i penzija, posebno imajući u vidu značajan rast cijena, koji predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojim se građani suočavaju.

– Istovremeno, program „Euro model“, prema dosadašnjim javnim najavama, podrazumijeva promjene koje mogu imati značajne efekte ne samo na politiku zarada i penzija, već i na tržište rada, održivost penzionog sistema, kretanje cijena, poslovanje malih i srednjih preduzeća, prihode lokalnih samouprava, kao i na javne finansije, kroz dodatna zaduženja ili drugačije poresko opterećenje. Zbog toga, kod reformi ovakvog obima nije dovoljno predstaviti samo očekivane koristi – rekao je Milatović.

Neophodno je, ocjenjuje on, javnosti predstaviti i moguće negativne efekte, procijeniti rizike, definisati mjere za njihovo ublažavanje, kao i scenarije postupanja u slučaju da se pojedine projekcije ne ostvare.

– U tom procesu važno je čuti mišljenje svih relevantnih institucija i aktera – Ministarstva finansija i drugih nadležnih ministarstava, novoformiranog Fiskalnog savjeta, Centralne banke Crne Gore, Ekonomskog fakulteta, privrednih udruženja i međunarodnih finansijskih institucija. Imajući u vidu evropske integracije Crne Gore i perspektivu budućeg članstva u eurozoni, važno je sagledati i stav Evropske komisije o aspektima ovog programa koji se odnose na ekonomsku i fiskalnu politiku – stoji u saopštenju Milatovića.

On dodaje da međunarodno iskustvo, kao i iskustvo prethodnih ekonomskih reformi u Crnoj Gori, potvrđuju značaj sveobuhvatnog sagledavanja njihovih efekata, kako pozitivnih, tako i negativnih.

– Predsjednik stoga smatra da je neophodno otvoriti javnu debatu u kojoj bi predstavnici Vlade detaljno predstavili ekonomske pretpostavke na kojima program počiva i odgovorili na pitanja stručne javnosti o njegovim mogućim rizicima i negativnim efektima. Takav dijalog važan je kako bi javnost, ali i donosioci odluka, imali što potpuniji uvid u očekivane efekte i moguće posljedice predloženih mjera. Konačan cilj treba da bude zajednički – veće zarade i bolji životni standard građana, snažnija i konkurentnija privreda i dugoročno stabilne javne finansije. Predsjednik će, kao i do sada, nastaviti da daje doprinos ostvarivanju tih ciljeva – rekao je Milatović.

pobjeda. me

Ministar finansija Novica Vuković sastao se sa Ekaterinom Solovovom šeficom Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Crnoj Gori, kojoj je ovo bio prvi sastanak sa predstavnikom Vlade Crne Gore od preuzimanja nove funkcije, saopštili su iz Ministarstva finansija (MF).

Kako navode, na sastanku je razmotreno snažno partnerstvo između Crne Gore i EBRD-a i razgovarano o prioritetima za naredni period.

Dodaju da, tokom prethodne dvije decenije, EBRD je u Crnu Goru uložio više od milijardu eura kroz projekte u oblasti infrastrukture, energetike, saobraćaja, turizma i privatnog sektora, čime je postao jedan od najvažnijih razvojnih partnera naše zemlje.

Kako poručuju, Vuković je istakao strateški značaj partnerstva, navodeći da EBRD nije pružao samo finansijsku podršku, već i značajnu tehničku i reformsku podršku u oblastima od ključnog značaja za ekonomski razvoj Crne Gore i njenu integraciju u EU.

“Tokom posljednjih dvadeset godina, zajedno sa EBRD-om, realizovali smo investicije koje su ojačale infrastrukturu Crne Gore, energetski sektor i poslovni ambijent. U narednom periodu naš prioritet je ubrzanje realizacije i finansiranja strateških infrastrukturnih projekata, podrška rastu privatnog sektora i jačanje osnova za dugoročan i održiv ekonomski razvoj“, kazao je Vuković.

Kako poručuju, razgovori su bili usmjereni na mogućnosti za proširenje saradnje u oblasti saobraćajne i energetske infrastrukture, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i razvoja privatnog sektora, posebno podrške malim i srednjim preduzećima kao pokretačima investicija, inovacija i otvaranja novih radnih mjesta.

Dodaju da, posebna pažnja posvećena je razvoju sjevera Crne Gore. Obje strane naglasile su značaj unapređenja povezanosti, ulaganja u infrastrukturu i razvoja održivog turizma kako bi se otvorile nove ekonomske mogućnosti, privukle investicije i stvorila nova radna mjesta, čime bi se doprinijelo uravnoteženijem regionalnom razvoju širom zemlje.

“Na sastanku je istaknuta i uloga EBRD-a u podršci procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. Posebna pažnja posvećena je sprovođenju EU Instrumenta za reforme i rast, koji predstavlja važan okvir za unapređenje reformi i investicija potrebnih za evropsku integraciju Crne Gore”, piše u saopštenju.

Gospođa Solovova ponovila je posvećenost EBRD-a podršci razvojnoj agendi Crne Gore kroz nastavak ulaganja u stratešku infrastrukturu, energetsku sigurnost, regionalnu povezanost i konkurentnost privatnog sektora, uz istovremenu podršku reformama povezanim sa procesom pristupanja zemlje Evropskoj uniji.

Dodaju da, na sastanku je zaključeno da snažno partnerstvo između Crne Gore i EBRD-a predstavlja čvrstu osnovu za novu fazu saradnje usmjerenu na stratešku infrastrukturu, energetsku tranziciju, razvoj privatnog sektora, održivi turizam, snažnije ekonomsko upravljanje i ubrzanje napretka ka članstvu u Evropskoj uniji.

“Naš cilj je izgradnja konkurentnije, bolje povezane i energetski sigurnije ekonomije. EBRD vidimo kao važnog partnera u realizaciji strateških investicija, podršci reformama i stvaranju novih mogućnosti za privredu i građane širom Crne Gore“, zaključio je Vuković.

cdm.me

Foto: Opština Rožaje

Saobraćajna policija je za sedam dana novim radarima kontrolisala 779 vozača u Crnoj Gori i, kako su saopštili iz Uprave policije, 362 vozača prekršila su Zakon o bezbjednosti saobraćaja.

Kako se navodi u objavi policije na mreži X, u akciji „Radarska kontrola brzine u automatskom modu“ izdato je 347 naloga i podnijeto 15 prijava.

“Poštujte ograničenja”, poručuju iz policije.

bizniscg.me

U Čistoći u avgustu je na bolovanju bilo 144 zaposlenih što je oko 20 procenata u odnosu na broj zaposlenih. U ovom gradskom preduzeću trenutno je angažovano 635 zaposlenih, dok je 82 angažovano posredstvom Agencije.

– U avgustu je, na kraju obračunskog perioda, na bolovanju bilo 144 zaposlenih, što predstavlja procenat od oko 20 odsto u odnosu na broj zaposlenih. U poređenju sa prethodnim periodom, nema značajnih odstupanja, a obično se broj zaposlenih na bolovanju kreće u okviru mjesečnog prosjeka od 15 do 20 procenata. Napominjemo da je, od ovog broja, na bolovanju dužem od 60 dana, zbog teže bolesti, povrede na radu, 23 zaposlenih, dok 17 zaposlenih koristi bolovanje po osnovu korišćenja roditeljskog i porodiljskog odsustva – saopštili su za „Dan“ iz Čistoće na čijem je čelu Denis Hot.

Iz Čistoće kažu da je bolovanje zakonom zagarantovano pravo zaposlenog, te da ga poslodavac ne može uskratiti niti osporiti bez mišljenja i postupanja nadležnih organa.

– Upravo zbog toga, Društvo je sve navode o mogućoj zloupotrebi dostavljalo nadležnim institucijama, odnosno Ministarstvu zdravlja i Fondu za zdravstveno osiguranje, budući da jedino one imaju ovlašćenja da utvrde osnovanost privremene spriječenosti za rad zaposlenih ovog Društva. Bez njihove potvrde i zvanične dokumentacije, poslodavac nema pravni osnov za pokretanje postupka – kažu iz Čistoće.

Oni navode da svako povećanje broja odsustava predstavlja organizacioni izazov, posebno, kako kažu, imajući u vidu specifičnost i terenski karakter posla koji obavljaju.

– Ukoliko su bolovanja kratkotrajna i povremena Društvo može preraspodijeliti poslove među zaposlenima, ali ako govorimo o dužim bolovanjima, svakako da neki poslovi zahtijevaju angažovanje novih zaposlenih ili angažovanje zaposlenih mimo radnog vremena, odnosno prekovremeni rad, što povećava troškove rada. Kvalitetna organizacija u periodima korišćenja bolovanja zaposlenih je neophodna, imajući u vidu da je naš prioritet da održavanje higijene u gradu ne trpi, i da obezbijedimo kontinu

DAN

bizniscg.me

Najbolje ideje često nastaju kada se teorijsko znanje susretne sa stvarnim poslovnim izazovima. U vremenu ubrzanog razvoja vještačke inteligencije i digitalne transformacije, sve je važnije omogućiti mladima neposredan kontakt sa industrijom i ljudima koji tehnološke promjene oblikuju u praksi. Zato INFOFEST 2026, regionalni festival informatičkih dostignuća koji više od tri decenije okuplja tehnološku, poslovnu i institucionalnu zajednicu, pokreće inicijativu „Poziv novoj generaciji“. U okviru inicijative, određenom broju motivisanih studenata biće omogućeno besplatno učešće na ovogodišnjem festivalu, uz pristup kompletnom konferencijskom programu i pratećim networking sadržajima.

Kandidate organizatorima mogu predložiti profesori, asistenti i predstavnici ciljanih fakulteta, koji imaju mogućnost da nominuju do dva studenta zainteresovana za tehnologiju i njen dalji razvoj. Prijedlozi kandidata dostavljaju se direktno organizatoru putem kontakt stranice INFOFEST-a: https://infofest.com/kontakt/

Studenti će tako imati priliku da bolje razumiju kako tehnološka rješenja nastaju i kako se primjenjuju u praksi, upoznaju stručnjake i kompanije i ostvare prve profesionalne kontakte.

Kako ističe Miloš Savić, direktor INFOFEST-a, inicijativa je nastala sa idejom da se nova generacija aktivnije uključi u razgovore o tehnološkim promjenama i njihovom uticaju na poslovanje i društvo.

„Vjerujemo da je važno da mladi ne budu samo posmatrači tehnoloških promjena, već da razumiju mogućnosti koje one donose i prepoznaju kako i sami mogu da im doprinesu. Na ovogodišnjem INFOFEST-u želimo da im pružimo priliku da postavljaju pitanja, razmjenjuju ideje
i čuju iskustva ljudi koji svakodnevno rade na razvoju novih rješenja. Njihovo uključivanje ne posmatramo samo kao ulaganje u obrazovanje, već i u društvo koje će sjutra zavisiti od njihovog znanja, odluka i ideja. Zato želimo da ih već danas uključimo u teme koje će oblikovati
budućnost i ohrabrimo da sjutra i sami učestvuju u njenom stvaranju“, kazao je Savić.

U susret razgovorima koji oblikuju digitalnu budućnost društva

INFOFEST 2026 biće održan od 27. do 30. septembra u Budvi, a okupiće predstavnike vodećih regionalnih ICT kompanija, institucija, stručne i akademske zajednice.

Ovogodišnji program obuhvatiće teme koje već sada oblikuju tehnološki razvoj, poput vještačke inteligencije, sajber bezbjednosti i digitalne infrastrukture, zatim transformacije poslovanja i javnih servisa, obrazovanja i tržišta rada. Kroz temu “Human in the Loop” poseban fokus biće na konkretnoj poslovnoj vrijednosti AI-ja, kao i pitanjima odgovornosti i ulozi ljudske procjene u vremenu kada je automatizacija sve snažnija. Kroz panele, stručne razgovore, prezentacije i studije slučaja, učesnici će imati priliku da čuju konkretna iskustva i primjere primjene novih
tehnologija u praksi.

Kako biti dio INFOFEST 2026?

Individualne prijave otvorene su za profesionalce iz ICT sektora, menadžere, preduzetnike, istraživače, kao i za sve zainteresovane za savremene tehnološke trendove. Prijave za individualno učešće, uz informacije o sadržajima i pogodnostima obuhvaćenim kotizacijom,
dostupne su na LINKU.

Kompanijske prijave namijenjene su kompanijama, institucijama i organizacijama koje žele da predstave svoje tehnološke projekte i rješenja, uspostave nove poslovne kontakte i povežu se sa relevantnom regionalnom publikom. Prijave za kompanijsko učešće, kao i detaljne informacije o paketima učešća, mogućnostima sponzorstva, predstavljanju kompanije i pogodnostima koje kotizacija obuhvata, dostupne su kroz direktan kontakt sa organizatorom putem stranice https://infofest.com/kontakt/

Sve dodatne informacije dostupne su putem zvaničnog sajta, LinkedIn i Instagram naloga INFOFEST-a.

bankar.me

autor:

Lifestyle

11:20

Foto: Unsplash / NAM CZ

Kupovina automobila predstavlja jednu od većih finansijskih odluka koje pojedinac donosi u životu. Iako se u početku pažnja najčešće usmerava na avansnu uplatu ili uslove otplate kredita, pravi troškovi postaju vidljivi tek kasnije – kroz redovno održavanje, neplanirane popravke i prirodno trošenje delova, piše Best Life.

Ako automobil planirate da koristite dugoročno, važno je znati koji modeli jednostavno nisu konstruisani da izdrže više od 160.000 kilometara. U jednom viralnom TikTok videu, stručnjak za automobile Zek Trahan izdvojio je pet modela koje, kako kaže, „ne biste smeli da vozite toliko dugo – ili uopšte“.

Njegova poruka je jasna: „To bi bila ozbiljna greška.“ Evo koje automobile nikako ne preporučuje:

Range Rover

Trahan ističe da bi, ukoliko se i odlučite na kupovinu Range Rovera, trebalo da ga prodate pre nego što pređe 80.000 kilometara.

„Iskreno, ne bih verovao nijednom modelu ni tokom poslednjih 80.000 km, a kamoli duplo više“, kaže on. „Ako motor već nema problema s kompresijom, verovatno ima desetine mesta gde curi ulje ili rashladna tečnost.“

Prema portalu Autotrader, Range Rover važi za komplikovano i skupo vozilo, sa izuzetno skupim delovima. Posebno se ne preporučuju modeli proizvedeni pre 2012. godine, dok se verzije iz 2014. često povezuju sa elektronskim kvarovima. Trahan savetuje: „Jednostavno ih izbegavajte.

Kia Optima

Ovaj model se često povezuje sa problemima u elektrici i nepouzdanim motorima.

„Iznenadilo bi me da motor izdrži i do 160.000 kilometara, a kamoli više“, kaže Trahan. „I to bez da uopšte spominjemo električne kvarove.“

Prema servisu Manahawkin Kia iz Nju Džersija, česti problemi uključuju kvarove akumulatora, osigurača i elektronskog kontrolnog modula koji upravlja menjačem i emisijama.

Jeep Compass

Trahan ovaj model opisuje kao „horor na četiri točka“.

„Da sam dobijao dolar svaki put kada mi neko ispriča loše iskustvo sa ovim modelom…“, našalio se. „Ni blizu ne bih verovao da može preći 160.000 kilometara.“

CarParts.com navodi da su najčešći problemi kod ovog modela: teško pokretanje motora, curenje vode, bučne kočnice, pregrevanje menjača i kvarovi na vešanju.

Maserati (posebno model Ghibli)

„Morate biti posebna osoba da kupite Maserati posle 16.000 kilometara“, kaže Trahan uz osmeh.

Iako luksuzan, Maserati – naročito model Ghibli – često pokazuje znake kvarova već pri niskoj kilometraži. Visoki troškovi održavanja i rezervnih delova čine ga automobilom koji više plaćate zbog imidža nego zbog pouzdanosti.

Dodge Journey

Ako razmišljate o ovom modelu, Trahan ima jednostavan savet: „Nemojte ga kupovati. Posle 160.000 km jedino putovanje koje ćete njime napraviti je do mehaničara ili otpada“

Prema portalu Motor Axle, među glavnim problemima se izdvajaju česta oštećenja menjača, kvarovi motora, loša pouzdanost i kvarovi u električnom sistemu. Posebno su rizični modeli proizvedeni od 2009. do 2012. godine.

nova.rs

 

 

Iz Opštine i Turističke organizacije tvrde da se uloženi novac i te kako isplatio lokalnoj privredi, najavljeni i konkretni podaci…