Да је сиромаштво у узрочно-последичној вези са раним браковима, говори и податак да је петина девојчица из најсиромашнијих слојева друштва ступила у брак пре навршене 18. године, док је у најбогатијем слоју тај проценат значајно мањи и износи 0,7 одсто

Фото-документација Политике)
Уторак, 09.12.2025. у 16:45Катарина Ђорђевић
Свака друга девојчица у ромским насељима удата је или живи у ванбрачној заједници, свака шеста је ступила у брак и пре навршеног 15. рођендана, па не треба да чуди податак да у нашој земљи живи чак 108.000 девојчица и жена које су се удале пре 18. године. Рани бракови често доводе до прекидања образовања и малолетничких трудноћа, о чему илустративно говори податак да свака трећа девојчица из најсиромашнијих ромских насеља рађа дете пре пунолетства, а у породилиште оде и три одсто девојчица из опште популације, упозорава се у најновијем извештају Уницефа под називом „Дечји брак и адолесцентне трудноће у Србији”. Аутори овог извештаја подсећају да дечји бракови у Србији најчешће погађају децу у ромским заједницама, где 56 одсто девојчица ступа у брак пре пунолетства, док у општој популацији шест одсто малолетница ступа у дечји брак. Да је сиромаштво у узрочно-последичној вези са раним браковима, говори и податак да је петина девојчица из најсиромашнијих слојева друштва ступила у брак пре навршене 18. године, док је у најбогатијем слоју тај проценат значајно мањи и износи 0,7 одсто.
Аутори овог извештаја истичу да Уницеф од 2019. подржава рад Националне коалиције за окончање дечјих бракова и пружа подршку ромским организацијама у заговарању окончања дечјих бракова. Они такође подсећају да потпуна законска забрана дечјег брака у Србији још увек није постигнута, јер постоји могућност склапања тзв. раног брака са 16 година, уз претходно одобрење суда. Са друге стране, већина дечјих бракова дешава се у „сивој зони”, јер се ради о неформалним брачним заједницама, које се не склапају пред матичарем, а нарочито забрињава ступање у брак деце млађе од 16. година, која су у још већој мери изложена здравственим ризицима које носи ступање у интимне односе и малолетничке трудноће.
„Дечји брак представља једно од најтежих кршења дечјих права и насиља према деци са сложеним и дуготрајним емоционалним, физичким и социјалним последицама. Та штетна пракса нарушава сва права детета, нарочито право на образовање, здравље и слободу избора, повећава ризик од насиља, сиромаштва и здравствених компликација и урушава потенцијале за добра целоживотна постигнућа. Здравствене последице раног ступања у дечје бракове и ране трудноће подразумевају чешће компликације током трудноће и порођаја – пре свега спонтане побачаје и смрт новорођенчета. Сексуална и репродуктивна права девојчица и жена су у контексту дечјег брака знатно нарушена – оне имају мању контролу над својим репродуктивним здрављем у односу на жене које ступају у брак као одрасле особе. Подаци говоре да две трећине адолесценткиња које су у браку не користе никакву контрацепцију, а међу онима које користе, једини метод је метод прекинутог сношаја који је недовољно поуздан и не штити од полно преносивих болести. Девојчице и жене које ступају у брак на дечјем узрасту чешће заузимају ставове који оправдавају насиље над женама – свака пета жена из ромске популације сматра да је прихватљиво да је партнер удари ако занемарује децу, док је међу женама које нису ступиле у дечји брак тај проценат свега 11 одсто”, наводе аутори овог извештаја.
Они подсећају да би се предложеним изменама закона укинула могућност склапања раног брака и санкционисали одрасли починиоци који улазе у брак са дететом, односно сви који посредују у склапању дечјег брака, омогућавају га или на било који начин подстичу. Предложеним изменама такође би се укинула могућност склапања раног брака са навршених 16 година живота, а како се највећи број склопљених дечјих бракова јавља међу најсиромашнијим слојевима, на свим пољима треба спроводити родно осетљиве мере и активности за смањење сиромаштва, те за превазилажење јаза и смањивање неједнакости девојчица и жена.
„Потребно је дефинисати дечји брак као кривично дело против сексуалне слободе малолетника и хитно усвојити предложене измене Кривичног законика, Породичног закона и Закона о спречавању насиља у породици, како би се обезбедила потпуна правна заштита жртава и одговорност одраслих починилаца и саучесника. Такође, неопходно је и укинути законску могућност склапања брака са 16 година и кривично гонити све одрасле особе које омогућавају или подстичу дечје бракове, укључујући и неформалне заједнице које обухватају децу млађу од 14 година”, наводе аутори овог извештаја.
Планетарни подаци говоре да сваке сваке године 12 милиона девојчица у свету ступи у брак пре 18. године, а у земљама са ниским и средњим приходима, 12 милиона девојчица од 15 до 19 година и 770.000 девојчица до 15. године роди дете.
Школа је важна
За смањење учесталости дечјих бракова посебно је важно побољшање приступа девојчица и жена ромске националности здравственој заштити, образовању и економским приликама. Такође је важно да школе у периодима транзиције кроз образовне циклусе, а посебно у периоду преласка из основног у средње образовање, интензивно прате, планирају и пружају подршку деци у ризику од осипања и у том процесу сарађују са другим установама образовања и васпитања, центрима за социјални рад, здравственим установама, међуресорним комисијама, организацијама цивилног друштва и свим другим актерима. Осим тога, потребно је у пуној мери примењивати мере за подршку враћању у образовни систем девојчица и жена које су напустиле образовање услед удаје и раног рађања, закључује се у извештају Уницефа о дечјим браковима.
politika.rs