Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Лак­та­ши – Ма­ло је по­зна­то да је на зна­чај из­во­ра тер­мал­не во­де у Лак­та­ши­ма, о ко­ји­ма по­сто­је мно­ге ле­ген­де, у Бо­сан­ском са­бо­ру 1910. го­ди­не ука­зао на­род­ни три­бун и по­сла­ник Пе­тар Ко­чић. Он је 11. ок­то­бра за го­вор­ни­цом из­ја­вио да у ње­го­вом сре­зу, „ни­же Ба­ње Лу­ке по­сто­ји та­ко­зва­на лак­та­шка или­џа”, ко­ја је без сум­ње „тво­ре­ви­на ста­рих Ри­мља­на и њи­хо­вих вој­ни­ка”. Сва­ког ле­та ту се, ка­же Ко­чић, на ку­па­ње и ле­че­ње сле­же сил­ни се­о­ски свет „из сви­ју се­ла из­ме­ђу Ба­ње Лу­ке и Бо­сан­ске Гра­ди­шке, и из­ме­ђу При­је­до­ра и Пр­ња­во­ра, као и ва­ро­ша­ни из Ба­ње Лу­ке”. Ко­чић та­ко­ђе при­ме­ћу­је:

„Али на жа­лост, у та­ко ле­ко­ви­тој во­ди, ви­ше све­та мо­же да на­стра­да и обо­ли не­го да се из­ле­чи. То је окру­гла, ози­да­на ја­ма са преч­ни­ком од три ме­тра и ду­би­не од је­дан ме­тар. У ту се ка­цу че­сто пу­та сва­ли по 50–60 ли­ца, што му­шких, што жен­ских, и ра­ња­вих и кра­ста­вих и шу­га­вих, па сад не­ка се по­ми­сли ка­ко им је та­квим и то­ли­ким, на та­ко ма­лом про­сто­ру!”

Пе­тар Ко­чић у истом го­во­ру упо­зо­рио је Бо­сан­ски са­бор да би лак­та­шку ба­њу тре­ба­ло уре­ди­ти и да то не ко­шта мно­го, нај­ви­ше 50.000 кру­на. Он је ре­као: „На­ро­чи­то се та­мо­шњи свет жа­ли на те­жа­ке из се­ла Ивањ­ске, ко­ји су, ка­ко се твр­ди, у ве­ли­кој ме­ри за­ра­же­ни, јер су ови на­ши жа­ло­сни те­жа­ци би­ли у то­ку ду­гог исто­риј­ског вре­ме­на на ве­о­ма из­ло­же­ном по­ло­жа­ју. Из­гле­да да су сви мо­гу­ћи ра­то­ви, по­чев­ши од по­хо­да Ма­џа­ра на Јај­це па до оку­па­ци­је, пре­шли пре­ко њих. И због то­га би тре­ба­ло ову или­џу уре­ди­ти.”

Ар­хе­о­ло­шким ис­тра­жи­ва­њи­ма из 1889. го­ди­не про­на­ђе­ни су оста­ци рим­ског јав­ног ку­па­ти­ла по­ред из­во­ра ле­ко­ви­те во­де. Та­да су от­кри­ве­ни и те­ме­љи згра­да са спе­ци­јал­ним си­сте­мом гре­ја­ња, рим­ске ци­гле, грн­ча­ри­ја, под­не опе­ке, ци­гле и ста­кло.

„Пу­то­пи­си из тур­ског пе­ри­о­да ка­зу­ју о бла­го­твор­но­сти, али сла­бој уре­ђе­но­сти из­во­ра”, на­во­ди ар­хе­о­лог Бо­јан Ву­ји­но­вић.

За­бе­ле­же­но је да ку­па­чи об­у­че­ни ула­зе у вре­ло об­ло­же­но јед­но­став­ним ка­ме­ном, а на­кон ку­па­ња трч­ка­ра­ју обли­жњим бр­дом да би се бр­же осу­ши­ли.

„До­ла­ском Аустро­у­гар­ске по­чи­ње озбиљ­но на­уч­но ин­те­ре­со­ва­ње за ле­ко­ви­те из­во­ре у БиХ, па ти­ме и у Лак­та­ши­ма. За­слу­ге за то има Ер­нест Лу­двиг, беч­ки ге­о­лог, ко­ји је пр­ви, у пе­ри­о­ду од 1886. до 1888. го­ди­не, ис­пи­ти­вао са­став и ле­ко­ви­тост из­во­ра у Лак­та­ши­ма”, сма­тра Ву­ји­но­вић.

Ства­ра­њем Вр­ба­ске ба­но­ви­не 1929. го­ди­не и до­ла­ском Све­ти­сла­ва Ти­се Ми­ло­са­вље­ви­ћа на ње­но че­ло, усле­ди­ло је но­во до­ба це­ле Кра­ји­не, а ти­ме и ле­ко­ви­тих вре­ла у Лак­та­ши­ма. Због то­га је пред­у­зи­мљи­ви бан од­мах на­ре­дио да се из­гра­ди при­лаз, а из­над из­во­ра да се по­диг­не „јед­на скром­на гра­ђе­ви­на, под ко­јом ће би­ти ку­па­ти­ло”. Ра­до­ви су от­по­че­ли већ ју­на 1930, па је до сле­де­ће го­ди­не из­гра­ђе­на окру­гла, ку­по­ла­ста згра­ди­ца, у ко­јој је ба­зен преч­ни­ка пет ме­та­ра. Та­ко је са­чи­ње­но на­род­но ку­па­ти­ло „јед­но­став­ног уре­ђа­ја”, ко­је и да­нас сим­бо­ли­зу­је лак­та­шку ба­њу.

Упо­ре­до с из­град­њом бањ­ских обје­ка­та 1930. и 1931. го­ди­не, у Лак­та­ши­ма је по­ред глав­ног дру­ма по­диг­ну­та и спо­мен-че­сма са нат­пи­сом: „Ту ка­пу ски­ни, Бо­гу се по­мо­ли, се­ти се да­на те­шких и бор­би ви­те­шких, где су ти бра­ћа па­ла, док су ти сло­бо­ду да­ла.”

До 1937. го­ди­не до­вр­ше­на је град­ња још јед­ног ба­зе­на нат­кри­ве­ног слич­ним ку­по­ла­стим зда­њем, ис­под ко­јег су вре­ла са шест ка­да.

Про­фе­сор док­тор Стан­ко Ми­хо­лић из За­гре­ба од 1954. до 1956. го­ди­не ис­пи­ти­вао је тер­мал­не вред­но­сти ових из­во­ра. Утвр­дио је да је стал­на тем­пе­ра­ту­ра во­де 30,4 сте­пе­на Цел­зи­ју­са, а из­да­шност 60 ли­та­ра у се­кун­ди. Ака­де­мик про­фе­сор док­тор Мар­ко Ци­глар кон­ста­то­вао је да се овом во­дом мо­гу ле­чи­ти бо­ле­сти ср­ца, кр­во­то­ка, нер­вног си­сте­ма, ме­та­бо­ли­зма, ви­сок крв­ни при­ти­сак, ста­ња по­сле по­вре­да, оп­ште сла­бо­сти и ис­цр­пље­но­сти. Овим ис­тра­жи­ва­њи­ма по­ста­вље­ни су те­ме­љи да­на­шње мо­дер­не ба­ње у Лак­та­ши­ма.

У на­ро­ду од дав­ни­на по­сто­ји ве­ро­ва­ње да лак­та­шка тер­мал­на во­да ле­чи очи, жив­це, сто­мач­не про­бле­ме, згло­бо­ве, ко­жне бо­ле­сти, ре­у­му, ср­це и ве­не и да „не да оста­ри­ти ни му­шку ни жен­ску”. Та­ко јед­но пре­да­ње ка­зу­је о де­вој­ци ко­јој је на­гло, из да­на у дан, сла­био вид. Упла­шив­ши се да пот­пу­но не об­не­ви­ди, она се три пу­та днев­но, од Ђур­ђев­да­на (6. мај), па до Илин­да­на (2. ав­густ) по­че­ла уми­ва­ти бањ­ском во­дом. Већ на Ви­дов­дан (28. јун), осе­ти­ла је да се вид вра­ћа, а ка­сни­је је са­свим оздра­ви­ла. При­ча­ло се да је у ду­бо­кој ста­ро­сти има­ла од­ли­чан вид и да је ко­нац у иглу мо­гла уде­ну­ти.

По­ред зна­ме­ни­тих вре­ла, где и са­да по­сто­је по­ме­ну­те ку­по­ле, из­гра­ђен је мо­де­ран бањ­ско-ту­ри­стич­ки и хо­тел­ски цен­тар са ши­ро­ким спек­тром ме­ди­цин­ских услу­га. На те­ме­љи­ма ста­ре ба­ње, ко­ри­сте­ћи бла­го­де­ти тер­мал­не во­де, у но­во вре­ме на­стао је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих цен­та­ра бањ­ског ту­ри­зма у ре­ги­о­ну, ко­ји сва­ке го­ди­не при­вла­чи ве­ли­ки број ту­ри­ста из зе­мље и све­та. Тер­ме у Лак­та­ши­ма по­ста­ле су зна­ча­јан раз­вој­ни фак­тор у овом де­лу Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

politika.rs